Ženi sa velikim Ž
mamasita | 11 Mart, 2016 16:29
Sinoć upadnem u neki filozofski dijalog sa mojom veoma uspešnom drugaricom. To su vam ona prijateljstva koja traju godinama, uprkos nevidjanjima, zaboravljanjima rodjendana, kurtoaznih čestitki za praznike. Pored svega toga, ona spada u red retkih ljudi sa kojima mogu potpuno misaono da se prožmem. Jedna izrazito inteligentna, uporna, lepa i seksipilna žena. Jedna od retkih koja je sanjala i kada su svi ostali mislili da ima previše godina da bi svoje snove ostvarila. Imale smo sličan san, ali ja nisam imala hrabrosti, kao ona, da ga i ostvarim. Zato sam naglasila da je uspešna: retki su ljudi koji žive svoje snove, i žive od njih.
Naravno, kao što to obično biva, nadje se neko sa misijom da remeti ljudima snove. Tako smo nas dve sinoć, umesto da čavrljamo o deci, poslu, knjigama, čitavu noć posvetile ljudima koji to uopšte ne zaslužuju. Slušam je, duboko potresena. Sama sam se godinama borila protiv takvih pijavica, aždaja i ostalih aveti. Hranila ih svojom patnjom i davala im snagu da me sledeći put sapletu jos jače. U takvim situacijama postoje tri puta: jedan zasigurno vodi u ludnicu, drugi na kardiologiju, a treći njih do djavola. Od kada sam napravila poseban krug pakla za njih, mirno spavam i ne pretendujem za prve dve ustanove.
Napravismo nas dve sinoć podrobnu analizu njenog problema. Ali ne vredi. Niti ona shvata zašto to rade niti ja zašto je i dalje to pogadja.
Zahvaljuje mi se na savetima i podršci i ako ništa nisam uradila. Odem u krevet totalno pometena i sludjena. Nisam ja toliko preosetljiva, samo sam slaba na ljude koji su ostali sami, vise nisu ničija deca, a pri tom im dugujem bar jednu noć nespavanja: pre par godina, dok se rušio moj svet, ona je došla u pidžami i celu noć mi je čuvala san.
Danas, ceo dan pod utiskom tog razgovora, obavljam kućne poslove, sklapam kockice, razmišljam o njoj. Naravno da je boli kada joj to rade ljudi do čijeg joj je mišljenja i podrške stalo. Nju je tako lako voleti. To je to! Ne vole je. Zato što je sve ono sto oni ne mogu da budu.
Šta rade deca sa igračkom kojoj nisu dorasli - pokvare je, polome! Uzimam telefon i kuckam:
"Ženo, kinje te zato što znaju da su ti bitni, i da se njima dokazuješ, sama si im dala oružje kojim ćete gadjati...hrani ih tvoj bol i mutiraju, još gori i izopačeniji. Prestani da hraniš skotove"!!!
Postoje ljudi koji čije su dubine i mašta tolike da mogu da budu sve sto požele. Postoji i velika većina koja ne ume da bude NIŠTA, kojima ceo život prodje u ubedjivanju ostalih da je biti ništa jedino ispravno. Normalno je da ne mogu da te razumeju, ali nema tog čoveka koji ne razume rec OD*EBI.
Posted in Generalna . Dodaj komentar: (2). Trekbekovi:(0). Permalink